Српски рјечник

кр̀стача, f. 1. Stamm, Stümmel eines Kreuzes, trunca crux. 2. Рисну) рече се за вјештицу, као да јој се име пред дјецом не би споменуло. [vide вјештица]. cf. рогуља.

Речник косовско-метохиског дијалекта

крста̏ча, е ж. тако се зове нека врста старинских пара: Ру̏бља, старӣнска̑ па̏ра — крста̏ча. Дрсн.У В. и RJA. овог значења нема.

Речник говора јужне Србије

крста́ча ж врста кудеље, у облику крста (Горња Трница).