1. ма̑шка,
f. 1. vide махаљка [1]. 2. (у Шумад.) палица којом се одбија клис или попик или лопта. cf. палица [4] [3 лакат] ; [cf. ћералица]. 2. ма̏шка, f. кад се игра лопте па се не погоди, Fehlschlag, ictus vanus.
ма̏чка ж ген. мн. ма̏ча̄ка̄ (рјеђе: ма̏шка) 1. омиљена домаћа животиња у дубровачким кућама. – Мо̏же се ри̏јет да у̀ на̄с ѝ не̄ма̄ ку̏ће̄ бѐз мачке̄. 2. врста морске рибе (дивљач). – У̀хитӣ се у̀ мрежу и по ко̀ја̄ ма̏чка. изр. не̑ће ма̏чка ла̑рда каже се кад се претпоставља да ће нека особа прихватити нешто што јој се у било ком погледу свиђа или јој је од користи. – „Је ли, ду́ше̄ ти, у̏зео о̀не̄ со̑лде о̀(д) тебе?” – „Ѐ, не̑ће ма̏чка ла̑рда!”