РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

ла̑кат, кта, m. (pl. gen. лака́та̑) 1. der Ellbogen, cubitus: окренути коме лакат. 2. die Elle, ulna [cf. аршин, ендезе, риф]: триста лаката (н. п. пропао у земљу); Неком дукат, неком свите лакат. 3. (у Ц. г.) [vide 1 машка 2]. cf. ћералица.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ла̑кат, ла̏кта м.; ла̏кти ген. пл. — 1. У В. и у RJA. lȃkat, lа̑kta м. а. и с. : 1. Наслони̏ла се на ла̑кат. — Болу̑ ме ла̏ктови. — Одмери̏јо му од ша̏ке до ла̏кта. — Ћу̏шнуо га лакте̑м. — 2. мера за дужину, по прилици пола аршина: Да̏до му пе̑т ла̏кти пла̑тно. У овом значењу забележено је у ДК. 1761 год. у Приштини: Писа бл. Петкѡ грош, ПавꙊна лакта плат(на). У Пећи 1769 год.: Писа Анћа є҃ лаката платна. 1764 год. у Витини: .: Писа Анћа г҃ лакта палат (платна). У Добриној Луци 1766 год.: Писа Томаниа в҃ лак (та) платна.

Речник дубровачког говора

ла̏кат м стара дубровачка мјера за дужину. – И̏ма̄ ту̑ пе̑т ла̏ка̄та̄ ду̀бровачкијех!
/ ла̑кат / изр. до̀бит о̀(д) шаке̄ до̀ ла̄кта не добити ништа, али у ружном смислу, односно ружно речено. – Што̏ је све̏ за̀ њӣх учѝнијо, па је на ко́нцу до̏бијо о̀(д) шаке̄ до̀ ла̄кта!