Српски рјечник

1. кр̀ста, кр́ста̑, n. pl. [cf. крсти]. 1. das Kreuz, als ein Theil des Körpers, regio sacra, lumbus. 2. носити крста или крсте, cf. [vide] завјетина [2]: Од тада су крста настанула.
2. Кр̏ста, m. Мannsname, nomen viri.

Речник косовско-метохиског дијалекта

Кр̑ста, Кр̄сте̑ м. и.: Ме̏не Кр̑ста ре̏че. Буг.У ДК. забележено је ово име у Штрпцу 1762 и у Бариљеву 1789 год.: Писа Крста ш(иник) е(чма). — У В. и у RJA. 3. Кр̏ста м.
кр̏ста ср. мн. и кр̏сти м. мн.: Болу̑ ме кр̏ста. Али има и овако: Жи̏га ме нешто то̄де̑ у кр̏сте.У В. 1 кр̀ста, кр́ста̑ ср. мн.

Речник говора јужне Србије

кр́ста ж црна овца са белим пегама или пругама на глави у облику крста (Дубница).

Речник дубровачког говора

кр̀ста с (само мн.) доњи дио леђа.Бо̀лӯ ме кр̀ста о̀(д) стаја̄ња.