Српски рјечник

ба̏чва, f. (gen. pl. ба̏ча̑ва̑) 1. велика каца заднивена као буре, ein grosses Fass, dolium: Попише ми из бачава пиво, | Поједоше из наћава мливо. 2. (у Барањи) стабло у прорасла црнога лука, на којему је горе сјеме . [vide бик 2] cf. цволика.

Речник косовско-метохиског дијалекта

бачва, е ж. Сад се ова реч ређе чује. Обичнија је ка̏ца. У ДК. записано је: Писа (1766 год.) Радован (из Чечева) ч(абар) р(ажи) и бачвꙊ, исто тако у с. Добродољу 1767 год.: Писа Стоян бачвꙊ. — У В. ба̏чва, „велика каца заднивена као буре“. У RJA. bȁčva.

Речник дубровачког говора

/ ба̏чва / изр. ди̏мӣ (де̏ре̄) ѝж њега ко ѝз бачве̄ кад се неко напије па заудара на алкохол, најчешће на вино. – По̏зна̄ се о̏дма ђе̏ је би̏јо кад ѝж њега ди̏мӣ ко ѝз бачве̄. дно̏ о̀д бачве̄ нешто велико, огромно. – Не̏кад је фјѐрӣн би̏јо дно̏ о̀д бачве̄, а са̏д ш њи́ме ни̏шта нѐ можеш ку́пит.

Речник говора Прошћења

ба̏чва, -е̄, ж. — дрвена каца са два дна, намијењена чувању ракије. — Попише ми ракију из бачве.