Српски рјечник

ба̏чва, f. (gen. pl. ба̏ча̑ва̑) 1. велика каца заднивена као буре, ein grosses Fass, dolium: Попише ми из бачава пиво, | Поједоше из наћава мливо. 2. Барањи) стабло у прорасла црнога лука, на којему је горе сјеме. [vide бик 2] cf. цволика.

Речник косовско-метохиског дијалекта

бачва, е ж. Сад се ова реч ређе чује. Обичнија је ка̏ца. У ДК. записано је: Писа (1766 год.) Радован (из Чечева) ч(абар) р(ажи) и бачвꙊ, исто тако у с. Добродољу 1767 год.: Писа Стоян бачвꙊ. — У В. ба̏чва, „велика каца заднивена као буре“. У RJA. bȁčva.

Речник дубровачког говора

/ ба̏чва / изр. ди̏мӣ (де̏ре̄) ѝж њега ко ѝз бачве̄ кад се неко напије па заудара на алкохол, најчешће на вино.По̏зна̄ се о̏дма ђе̏ је би̏јо кад ѝж њега ди̏мӣ ко ѝз бачве̄. дно̏ о̀д бачве̄ нешто велико, огромно.Не̏кад је фјѐрӣн би̏јо дно̏ о̀д бачве̄, а са̏д ш њи́ме ни̏шта нѐ можеш ку́пит.

Речник говора Прошћења

ба̏чва, -е̄, ж.дрвена каца са два дна, намијењена чувању ракије.Попише ми ракију из бачве.