би́ће, n.(у Дубр.)der Bestand, das Vermögen, Habe und Gut, substantia, facultates [vide2имање1]: остао без бића.
Речник косовско-метохиског дијалекта
би̑ће, а ср.бијење, имен. од глаг. би̏ти, би̏јем: Све̏ сас би̑ће сам оти̏шао.БМ. — То̏га би̑ћа и то̏га маскараль̏ка нико није ви̏део. — У В.би́ће ср. и у RJA. 1. bíće ср., значење друго.
Речник дубровачког говора
би́ће симање, непокретни иметак. – Ѝмали су ли̏јепо̄ би́ће и сви̏ су жи́вјели на̀ њему и о̀д њега.
Речник говора Прошћења
би́ће, -а, с. — туча. — Нека ми твога бића и туче, но привали доље.