стра́на, f. (асс.стра̑ну, pl.стра̑не, стра́на̑) 1.die Seite, latus [cf.банда; плећ]; с ове стране Дунава; sogarс ове стране Божића, d. i. vor. 2.једна страна брашна, вуне, d. i. die eine Seite der Pferdlast (50 ока): Набра њему страну смиља, | Страну смиља и босиља | Привали му уз леђине. 3.die Seite, d. i. Partei, partes: Он је с моје стране. 4.so viel als брдо[1], Berg, mons: уза страну, преко стране, велика страна, и т. д. 5.мушка, женска страна, so viel als глава[3], Geschlecht, sexus: Пером пише како мушка страна.
Речник косовско-метохиског дијалекта
стра̑на, стра̄не̑ ж.1.а)Најпре ову̑ стра̑ну, па ону̑. — Попу̑ди га од ове̑ стра̄не̑. — 2.б)На сва̏ку стра̑ну(тј. свуд). — Сва̏ка гу је стра̑на учи̏њета(тј. кудгод погледаш). — Кад ће поче̑т да кључа̑ на сва̏ку стра̑ну. — Ела̑ћ огра̄ди̏ли сва̏ку стра̑ну. — Учини̏ли сва̏ку стра̑ну(тј. запрљали). — Од сва̏ке стра̑не. — 3.в)Да пи̑шете му̏шку стра̏ну(тј. мушкарце).БП. — Ја̑ је̏дна же̏нска стра̑на. — 4.г)половина товара коњског или магарећег: А̏јде да узне̑мо по је̏дну стра̑ну, ако̏ ћеш. — 5.д)и. с. у општини шаљској, срез вучитрнски. — У В. и Br. Iv. strána ж. (ак. strȃnu, мн. strȃne, stránȃ).