Српски рјечник

бро̑д, бро̏да, m. (pl. бро̀дови) 1. на води оно мјесто гдје се прелази преко ње, die Fuhrt, vadum [cf. газ 1]: Лудим се брод куша; Ој Цетињо, водо поносита!| Ти се синоћ криво кунијаше| Да на теби ниђе брода нема. 2. Ц. г.) у блату (језеру) мјесто гдје се риба хвата. 3. приморју) Schiff, navis. cf. [vide] лађа. 4.  [Брод] die Stadt Brod in Slavonien, nomen urbis. 5. [у заклињању говори се мјесто Бог: брода ми!].

Речник косовско-метохиског дијалекта

бро̑д, бро̏да м. место на реци где није дубоко, где се може прегазити и колима или са стоком преко воде прећи: Не̏ мош про̑ћ преко бро̏да.Нево̏љански бро̑д, један познати брод на Ситници код Вучитрна према селу Невољану.У мн. бро̏дови. — У В. бро̑д, бро̀да, м. мн. бро̀дови, 1) . У RJA. brôd, bròda м. 1.

Речник дубровачког говора

бро̑д, бро̏да м pl. бро̏ди у старијој употреби та ријеч је углавном значила ратни брод, а касније се почела употребљавати и за друга мања или већа пловила.Гра̑д је пу̏н марине́ра̄, до̀шли су си̏но̄ћ у̀ Грӯж ѝнгле̄шкӣ бро̏ди.
/ бро̑д / изр. бро̏дами, бро̏дати каже се мјесто „богами.О̀ни су, бро̏дами! – Бро̏дати, кад ѝзлазӣш на̀дво̄р, импо̀ста̄ј ми о̀вӯ карто̀лӣну!