1. ва̏ла, е ж. материја као тил разне боје од танке свиле, тил, рубац, којим девојке и младе жене повезују главу. Иначе кад се шаљу свадбени дарови обично се ва̏лом покрију: Сас ва̏лу покри̏ли та̏блу сас да̏рове. — У В. и у Br. Iv. н. са овим значењем.
2. ва̏ла за појачавање тврђења или одрицања: Ва̏ла, да знам да ћу гла̑ву изгуби̏т нећу се повра̄ти̏т. — Не̏ ва̏ла, ма̑јко, немо̑ да ви̏чеш ти̑. Пећ. — Ва̏ла не̑му а̏јер. Мир. — Дра̄го̏ ји, ва̏ла. НСБ. — Ва̏ла су се пӯди̏ли сву но̑ћ. НСМ. — Ада̏, ва̏ла. Буг. — Ва̏ла, бе̏љи мно̏го до̏бро. 3. вала̑ значење као и код претходне речи: Е вала̑, то не може би̏т. БП. — Јок вала̑, ја то нем у занат. Мир. — Ја вала̑. Мир. — Одма вала̑, они̑ деки̑к. Буг. — Вала̑ не̑ћу. Буг. — Јо вала̑, истином чини̑ а̏јер. Расн. — Не̏ћу вала̑ бе̏љи. — Вала̑ о̏сму у̏зео са̏д. ГСуд. — Е вала̑, ја за ви̏ше ти не мо̏гу да̏т. — Вала̑ пу̏че кај гра̑ња. Гојб. — Вала̑ са̏ге не зна̑м ништа. — Вала̑, бре Раде̑нко. Расн. — Те̏ке до̏ста вала̑ гр̑дан. Прил. — Рече ђаво: вала̑, ти мене превари. Гојб. — Поче̏кај ме вала̑, сал док оти̑днем до ку̏ће. Гојб. — Вала̑ си се нака̏пао. Буг. Од арап. vallahi, постало од ve+allah у заклетви: Бога ми, имена ми божје̑г. — У В. 3 ва̀ла̑ (ва̏ла̑)! У Br. Iv. 3. vàlȃ (vȁlȃ). ва̏ла ж (тал. valle) увала између двије обале или два брда. – Ва̏ла од Ла́пада је ва̏зда би́ла по̏зна̄та по̀ спјаџи от пржѝна̄те̄.
у̏вала ж (и: ва̏ла) дио обале гдје море дубље задире у копно. – Од не̏времена смо се скло̀нили у јѐдну у̏валу на Ло̀круму.
ва̏ла, -е̄, ж. — увала, долина. — Ено говеди у вали.
ва̀ла̄, прил. — доиста, заиста. — Вала нећеш да си ме родио.