Српски рјечник

вѐћи̑л,* већи́ла, m. der Stellvertreter, vicarius [cf. ћаја 1]: Мустај-пашу царева већила.

Речник косовско-метохиског дијалекта

већи̑л (БМ.) и већи̑љ, већи̑ља м. заступник, заменик. Од арап. veqil им.У В. вѐћи̑л, већи́ла, Br. Iv. исто тако.