Српски рјечник

вретѐно, n. 1. die Spindel, fusus. cf. бретено, вртено . 2. вретено у кола воденичнога, die Achse am Mühlrade, axis. 3. Дубр.) прорашљика у црнога лука, Samenstengel, germen серае. [vide бик 2] cf. бачва.

Речник косовско-метохиског дијалекта

врете̏но, а и врете̏нета и вретене̏та: Тек нек се сла̏ћи од ова̑ два вретене̏та.

Речник говора Прошћења

вретѐно, , с.дрвена палица, на оба краја зашиљена, служи женама да преду вуну.