го̀рица, f.1.dim. v.гора. 2. [Горица] више Сарајева брдо на коме је Кара
Махмут-паша (нашега времена) био сазидао градић, али је послије разваљен и сад војска љети излази ондје у логор. 3.die Fallsucht, epilepsia, [videпадавица] cf.гора: Ана ј’ моја од горице бона.
Речник косовско-метохиског дијалекта
Го̏рица, е ж.име, хипокор. одЗа̄го̑рка. — У В.го̀рица ж. нема овог значења. У RJA. тако исто није забележено као ж. и.
Речник дубровачког говора
го̀рица жпошумљено брдашце. – У Ду̀бро̄внӣку се јѐдно бр̏до с цр̏квицо̄н на вр̀ху зо̀ве̄ Го̀рица св. Вла́ха.