Го̏ра, е ж. жупа на западној страни Шар планине код Призрена. Насељена је становницима мусл. вере а нашега језика. Завичај наших печалбара бозаџија и салепчија. У главном садржи се у садањем горском срезу, у Вардарској Бановини. У ову покрајину народ убраја ова села: Дра̏гаш (Кра̏коиште), Кука̏љане, Љубо̏иште, Ле̏штане, Ра̏деша, Мли̏ке, Вра̏ништа, Ди̏канце, Ба̏ћка, Бро̏т, Гло̏бочица, Кру̏шево, Зли̏ Поток, Ре̏стелица, Ра̏пча, Кр̏стец, Па̏киша, Ȍрћуша, О̏ргоста, Бо̑рје, Ши̏штевец, Цр̏нољево и у срезу Доњополошком У̏рвич и Јело̏вјане. — У В. н. У RJA. 1. Gòra ж., али тамо није споменута ова покрајина.
го̀ра ж 1. брдо, планина. – До̑ли мо̏ре, го̑ри го̀ра, па ку̏(д) ћеш? 2. шума. – Го̏ру је те̑шко уга́сит ка(д) пла̏не̄. 3. посјечено шумско дрво (гранчице) за гориво. – Вра́тиће се ко ѝ вазда с ма̏ло го̀ре̄ за̀ потпалу. изр. го̏ре и̏ воде на̀ некога говорити свега и свашта о некоме, оптуживати некога за нешто, бацати кривњу на некога. – При̏је је све̏ би̑ло ми̑ле-ла̑ле, а са̏д го̏ре и̏ воде на̀ њӣх.