РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

1. гра̑д, m. (loc. гра́ду, pl. гра̑ди, гра̏дови, градо́ва̑) 1. die Festung, arx: У град кад хоћеш, а из града кад пусте. [cf. тврђава, фортеца; мјесто 2]. 2. (у Ц. г.) играти се града, т. ј. лопте која се умијеси од говеђе длаке.
2. гра̏д, m. туча, der Hagel, grando. [cf. лед 2, туча]. Кад пада град, многи изнесу пред кућу синију с кашикама, гдјекоји и столицу изврнуту, и саџак, и метлу и сјекиру и ватраљ, гдјекоји (у Грбљу) запаљену грану ловорике или лопату жеравице баце на поље, а гдјекоји и пушку избаце, и то се све чини да би град престао.

Речник дубровачког говора

Гра̑д м (као Urbs = Рим) Дубровник. – Па̀сали смо кро̀з Вра̄та о̏д Гра̄да и до̀шли на̀ Пиле. – Сто̀јӣн на̀ Срђу кала фо̀ртеце̄, а по̏да мно̄м Гра̑д ко на̀ пјату. изр. ко вра́та о̏д Гра̄да каже се за некога ко је дебео. – До̀шла је широ̀ка ко вра́та о̏д гра̄да. – У́ста су му ко вра́та о̏д гра̄да.