Српски рјечник

су̑рла[*], f. der Rüssel, rostrum (suis). [vide губица]. cf. киша, ћуша.

Речник косовско-метохиског дијалекта

су̑рла, е ж. 1. а) свињска њушка. Исп. р̑ња, ки̑ша. 2. б) цигански музички инструменат. — У В. и Br. Iv. sȗrla ж., али само за прво значење, за друго исп. zȗrla ж. И једно и друго значење је постало од тур. surna и zurna, а ова од перс. sürna им., вулгарно zurna свирала од пет цеви и naj трска. У нашим крајевима једна врста свирале која даје опор и оштар звук, а најчешће се свира уз пратњу гоча. У ЕЧ., VII, 36: Trumbeta ve surnalari (тј. трумбета и зурле).У В. зу̑рла и су̑рла.