Српски рјечник

да̑н, m. 1. der Tag, dies (pl. да̑ни u. дни̏, z. B. пропадоше ми толики да̑ни oder дни; изгубио сам толике дане oder дне; тако се каже и: два̑ да̑на и два́ дни̑, три̑ да̑на и три́ дни̑, а и поред чѐтири да̑на могло би се рећи и четирѝ дни̑, а даље само да́на̑; (по јужнијем крајевима) а поред овога обога говори се и дне̏ви, н. п. пропадоше ми толики дне̏ви; изгубио сам толике дне̏ви; кад се пак говори о празницима, онда се у јед. бр. поред дана говори и дне̑ и дне̏ви, н. п. уочи Ђурђева дана, уочи Ђурђева дне, и уочи Ђурђева дневи; надам се Ђурђеву дану, надам се Ђурђеву дне, надам се Ђурђеву дневи; о Ђурђеву дану, о Ђурђеву дне, о Ђурђеву дневи). 2. дан орања, ein Morgen Landes, jugerum. cf. јутро [2 днина, ланац 2, плуг 2, рало 2].

Речник косовско-метохиског дијалекта

да̑н, да̑на и да̏на м.: 1. Ба̏дњи дан, Вели̏гдан, Ђу̑рђев дан, Ми̏тров дан, Петро̑в дан, Cпȁcoв дан. — Паза̑рни дан(дан кад сељаци силазе на пијацу у варош).2. Добар да̑н (благ дан): Нити ми се зна̑ пра̑зник ни до̏бар да̑нПла̄дне̑ (подне).Да̏њом (у току дана, обдан).Ју̏тре дан (сутра).Да̄н дана̏с (и данас).О̏бдан (преко дана, дању).3. Без да̏на (напречац, изненада): Тај сиро̏ма чо̏век у̏мре без да̏на.Ȍћe да му до̑ђе да̑н од воде̑ (т. ј. смрт).Доша̏о му да̑н да ли̏пче.Ту̑ ћe да му дође да̑н. (в. до̑ћ).Све да̄н по̏ дан, па не отидосмо (т.ј. одлажући, те данас, те сутра).У В. да̑н м. и у RJA. 1. dȃn м. 4. b. с), 4. b. d. а) и 5. d.

Речник дубровачког говора

да̑н м два́ днӣ, три́ днӣ, четр̀ днӣ (и: два́ да̄на, три́ да̄на, четр̀ да̄на) 1. дан у трајању од 24 сата.Три́ да̄на је дано̀ноћно да̀жђело.Тре̏баће на̑јмање̄ два́ днӣ док се зѐмља о̀сӯшӣ. 2. дио дана за видјела.Јо̏ш је би̏јо да̑н ка(д) смо до̀шли до̏ма. изр. по да́ну дању.Сигу̀рније̄ је хо̀дит по да́ну него по но̀ћи. ро̏ба за свакѝ да̑н одијело за свакодневну употребу.Фа̏лӣ ми ро̏бе̄ за свакѝ да̄н. на да́ну на дневном свјетлу.То̑ другова̀чије̄ ѝзгле̄да̄ на да́ну не̏го при ѐлетрици. сва̏кӣ у̏ Бога да̑н служи за појачавање основног значења да се нешто сваког дана дешава.Ви̏ше ми је до̀дјало: сва̏кӣ у̏ Бога да̑н ме и̏сто̄ пи̑та̄!