Српски рјечник

ра̏ло, n. 1. vide ралица 1. 2. (по југоз. кр.) рало земљеvide дан [2] орања.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ра̏ло, а, ретко ра̏лета ср. 1. а) позната справа којом се оре земља: Па̏ша кр̏к два ра̏лета, па му по̏ора њи̏ву. БМ.2. б) мера за земљу колико може јарам волова једним ралом да пооре, дан орања: И̏маш њи̏ву од два̄на̏јес ра̑ла.Со̏л пет ра̑ла земље̑ и̏ма.3. в) пар: Два ра̏ла чара̏пе.У ДК.: ҂аѱ҃ое, мц҃а мар(та) з҃ дан: Писа Ризна, Давида в҃ рал(а) ча(рапе).У В. ра̏ло ср., али нема овог трећег значења .