Српски рјечник

ра̏ло, n. 1. vide ралица 1. 2. (по југоз. кр.) рало земље vide дан [2] орања.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ра̏ло, а, ретко ра̏лета ср. 1. а) позната справа којом се оре земља: Па̏ша кр̏к два ра̏лета, па му по̏ора њи̏ву. БМ. — 2. б) мера за земљу колико може јарам волова једним ралом да пооре, дан орања: И̏маш њи̏ву од два̄на̏јес ра̑ла. — Со̏л пет ра̑ла земље̑ и̏ма. — 3. в) пар: Два ра̏ла чара̏пе. — У ДК.: ҂аѱ҃ое, мц҃а мар(та) з҃ дан: Писа Ризна, Давида в҃ рал(а) ча(рапе). — У В. ра̏ло ср., али нема овог трећег значења .