Српски рјечник

до̏ма 1. zu Hause, domi: Смиљанићу, дома дер се нађи. 2. nach Hause, domum [cf. себе 2]: Ајде, мома, да идемо дома.

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. до̏ма прил. кући, код кућe: Oћy до̏ма. — До̏ма, бре, куче ни је̏дно! — А. Де си би̏јо? — Б. До̏ма. — А. До̏ма ли ти је да̑да? — Б. До̏ма. — У В. до̏ма.
2. до̑ма, до̄ме̑ м. хипокор. од домаћи̑н. Реч је стајаћа и чује се само у нп.: Ово вино није украдено, но наш до̑ма за новце купијо (нп.). Расн. — У В. н. У RJA. 5. dȏma м.

Речник дубровачког говора

до̏ма прил. кући, код куће, у кући. – И̏де̄н са̏д о̏дма до̏ма. – У̀ мене до̏ма зна̑ се ре̑д. – Ја̑ ми̏слӣн да је о̑н са̏(д) до̏ма. изр. у̏ вра̄га до̏ма далеко, врло далеко. – Ко̀ би му на̀шо̄ ку̏ћу, сто̀јӣ не̏ђе у̏ вра̄га до̏ма.