сѐбе (асс.auchdat.cf.себи) 1.videсе[1]. 2.(у Дубр.)н. п. отишао у себе, т. ј. дома[2]. 3.н. п. научио сам од себе, von selbst, ipse, sine magistro. 4.куд себе оде![wie weit ist er schon!]кад је себе то било![seit wann noch geschah es!].
Речник косовско-метохиског дијалекта
се̏бе зам.: 1.Што ку̑ј ра̑ди, све се̏бе. — Ја позна̑вам се̏бе. — Одне̑ше га између̏ себе(тј. на рукама или у черги, на носилима). — Да до̑ђе мало на са̑м се̏бе(тј. к себи). — Отвори̏јо дућа̑н на са̑м се̏бе(тј. на своје име, пошто је дотле био слуга или нечији ортак). — Ка̏ј да ни̏је на са̑м се̏бе(тј. при свести). — Тако̑ наӯчи̏јо од са̑м се̏бе(тј. самоучки, нико му није показивао). — Ни̏је у̏зо ни̏кога по себо̑м(тј. са собом). — И̏скочи пора̄д се̏бе(тј. ради нужде). — Рабо̏та за сам се̏бе(тј. себи). — 2.Плеонастична је употреба се̏бе и у овим примерима: А ку̏д је се̏бе ћера̏на(тј. колико је далеко). — Ку̏д је се̏бе то. — Од ка̏мо се̏бе је отиша̑о, па га још не̑ма.3.Старинска је употреба се̏бе у наведеним примерима. Слична употреба види се и у ст. сл. језику.У Супрас. Кодексу:и і-едва нѣкого себѣ богꙋ попѹстивъшѹ възмогошѧ отътръ гнѫти рѫцѣ і-его отъ ѹзды конъныѧ цѣсарь(Leskien, Handbuch3, p. 226.). — У ДК. у с. Бичи 1761 год. записано је:... и ѡбеща се да ѡкове крсть себе за здравіе и родителима. — У В.сѐбе.