Српски рјечник

1. ску̏п, m. (loc. ску̀пу) јесу ли сви у скупу? beisammen, simul [cf. сакуп]: Батрић ето на скуп на Цетиње.
2. [ску̑п, [ску́]па, по (comp. ску̏пљи̑), adj. theuer, саrus. — Из I. издања. —cf. драг 1.]

Речник косовско-метохиског дијалекта

ску̑п, а, о прид., комп. ску̏пши и по ску̑п: О̑вде је сва̏ка ства̑р ску̏пша се у Бео̏граду.У ДК. 1788 год. пише: То време беше скꙋпо жито.у В. и Br. Iv. 2. skȗp, skúpa (комп. skȕpljî) прид.