шу̏ма, е ж. 1. планина обрасла дрвећем: До̏шло ми је да бе̏гам у шу̏му. — Отиша̏о у шу̏му за др̏ва.— 2. лишће од шумског дрвећа: Сто̏ка је̑ шу̏му. — Бе̏о ле̏ба си̏тос не држи̑, кај шу̏му да је̑ш. — Шу̏ма ву̏на не̏к је тр̏ба пу̏на (каже се ономе који пробира, да не пробира но да једе од реда). — Кај из шу̏ме да си доша̏о (тј. као дивљак). — У Br. Iv. šȕma ж.
шу̏ма ж посјечено или поломљено грање дрвећа које лежи по земљи и најчешће служи за потпалу. – Ако је шу̏ма вла̏жна, ни́је до̀бра за̀ потпале̄.