зо̑р, зо̏ра м.сила, насиље, на снагу: Добре̑м јо̏к, а сас зо̑р по̏! — Те зо̏рем у ко̏ла туримо га.БМ. — Зо̏ром зар да га нате̏раш. — Сас зо̑р про̏вали пло̏т и по̏беже. — Да̏де зо̑р, истера га (тј. запе). — Да̑јте зо̑р, што мо̏жете (тј. запните што више можете). — У̏зели му на зо̑р (тј. силом). — Не̑мам зо̑р. — Реч је персиског порекла, zor им. мука, нелагодност, тешкоћа, жудња, насиље. — У В.зо̑р, зо́ра м.
Речник говора јужне Србије
зор м(перс.)(тур.zor – сила, моћ)сила; невоља; кад се нешто мора.„Не му је зор да рабо́ти, и́ма си све.”„Сас зор ни́шта не бидну́је”(посл.)(Врање).
Речник говора Прошћења
зо̑р, зо́ра, м. — 1.понос. — Боже мили зор делије, поносан ли је!2.сила. — Оће на зор, оће зор зориле да узме.