- Расковник: речничка платформа

си̏ла, f. 1. die Gewalt, Macht, vis, potentia [cf. зор; страхота]: Свака сила за времена, а невоља редом иде; Сила Бога не моли; Сила отме земљу и градове; Или је сила, или драга воља? Силом иде, силом једе; Силом прди, а рђом смрдиoder: (од силе прди, а од рђе смрди); Силе те убиле! (у Сријему и у Бачк.; Он је проси, а брат сестре не да, | Сестра брату и у силу пошла. 2. adv. сила пута, sehr oft, saepissime [vide много] [cf. страхота (страота), страхоћа]: сила Божја, sehr viel, mirum quantum, сила сам изгубио, сила је изгубио и т. д.

си̏ла, е ж.: 1. Си̏ла те бо̏жа пора̄зи̏ла! — Си̏ла га уби̏ла! (жен. клетве). — 2. много: Си̏ла је бога̏т Јусу̏ф ага. — Да и̏ма, да и̏ма, пре̏ко си̏ле (тј. највише) до две̏ста лӣра̑, ви̏ше не̑ма.= прил.: Си̏лом не мо̏жеш ни̏шта. — Те̏рајте га да је̑ си̏лом, ако не може, се ће да осла̏би, ако не је̑. — Не̑ма си̏лу кај што је има̏о пре̑. — У̏зео ми сас си̏лу (сас зо̑р). — Си̏ла бо̏га не мо̏ли. — Си̏лом не би̑ва. — Је̑, а̏ма, си̏лом, ви̏дим ја. — Си̏ла мло̏го и̏ма ове̑ го̏дине гусе̏нице. — Си̏ла чо̏век је би̏јо Ми̏на Келеми̏ш. — У В. и Br. Iv. sȉla ж.

/ си̏ла / на̀ силу по сваку цијену, свакако. – На̀ силу је ће̏ла да о̀стане̄м у̀ њӣх ци̏јеле̄ сетѐма̄не̄. ра́дит нешто на̀ турскӯ си̏лу журно, на брзину. – Е̏но гра̑дӯ ку̏ћу на̀ турскӯ си̏лу.

си̏ла, -е̄, ж. — 1. снага. — Свом силом га ударио. 2. много. — Која иг је сила!

Српски рјечник

Речник косовско-метохиског дијалекта

Речник дубровачког говора

Речник говора Прошћења