и́се[*], ѝсета, n.der Theil, der Antheil, portio. cf.[vide]дијел[1].
Речник косовско-метохиског дијалекта
и̏се, и̏сета ср.тал, чест, део: Једно и̏ce ме̏не, два и̏сета жене̑. — Уле̏с у и̏се.Кл.(т.ј. постати учесник). — То̑ ти је па̏ло на и̏се. — То није ни тре̏ће и̏се од оно̏га што сам ја те̏бе да̏о. — У В.и́се, ѝсета ср. , у RJA. íse, híse, híѕеta cp.Арап.hisse им. део заједничке какве имовине коjи допадне
свакоме од заинтересованих.