Српски рјечник

ѝбрет,* m. vide чудо: Од њега је ибрет заузела.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ибре̏т, а м. од арап. ’ibret им. пример у добром и рђавом смислу, поука да се од нечега чува, уздржава; уклин: За ибре̏т да га све̑т гле̏да.Све̏ све̑т ибре̏т да узне̑. ЕЧ. V, 94.: ’ibret-i-’alem свету на углед.У В. ѝбрет м. чудо , у RJA. ibrеt м.