Српски рјечник

1. Ико́, m. (јуж.) hyp. v. Илија. [cf. Ика 2, Иле, Иљо.]
2. и̏ко (и ко), и̏кога, irgend wer, quisquam [cf. итко (и тко)]: ако ико дође (доћи ћу и ја) si quis.