Српски рјечник

ѝма̑н,* има́на, m. der Glaube, fides [vide вјера 1]: А тако ми дина и имана — Бог га с дином раставио, | А и с дином и с иманом!

Речник косовско-метохиског дијалекта

има̑н, а м. вера, синоним ди̑н с којом речи врло често долази: Ди̑н има̑н не̑ма (тј. никакав). Често се фиг. рекне за какво неукусно јело да никакав има̑н не̑ма. Арапски iman веровање.У В. ѝма̑н, има́на.