кале̑м, кале̏ма ж.1.цев од трске, дрвета за мотање конца кад се снује платно: Оста̏ло ми још два̑ кале̏ма. — 2.младица, летораст који се узима за калемљење воћака: То̑ је ла̏њски кале̑м. — 3.реч која стоји уз реч ћумур да означи да је дрвени угаљ, жежен од дрвета а не од огранака: кале̑м ћуму̏р. — 4.турско перо. Ова реч се налази у саставу речи шамија калемћарка.Арап.kalem (перо) и пер.qjârизрада, пером везен.— 5.Фиг. рубрика: Не̑ћу да пла̑ћају од чети̏ри кале̏ма ни̏шта дру̏го,грч.τό καλάμι или ό κάλαμοςпрут, шибљика; перо. — У RJA. kàlem м., а., b., с.Исп.ћуму̑р.
Речник говора Прошћења
ка̀лем, -а, м. — 1.дрвена цјевчица на којој се намотава конац.2.гранчица, пупољак који се пресађује на другу биљку.