мо̏су̑р, m. (loc.мосу́ру) 1.велика цијев дрвена, што жене на њу мотају пређу(кад хоће да снују). cf.калем[2]. 2.(у Боциу Новоме)кукурузни клип, а обијен кукуруз зове се фурметин, урметин, руметин ). [videклип1].
Речник косовско-метохиског дијалекта
мо̏сур, а м.1.ледена свећа што виси на стрехама и иначе. — 2.фиг. кад некоме висе бале из носа каже се: Оте̑го му се мо̏сур. — 3.она кожа што виси ћурану преко кљуна: Оте̑гао мо̏сур кај ћура̑н. — 4.дугачак нос.Тур.masura им. кратак и танак прут; цев на
чунку за ткање; цев на чесми. Код мере за текуће воде рачуна се масура као ¼ од луле и претставља дебљину млаза воде колико четири самарџиске игле. — У В. и RJA. mо̏sȗr, mо̏sȗra м., е., f., g.
Речник дубровачког говора
мо̏сӯр ммн.мо̏сӯри(најчешће у мн.)слина која виси из носа. – Прѐстани пла̏кат, све̏ ти ви̏сӯ мо̏сӯри и̏з но̄са!