Српски рјечник

1. камѐница, f. један камен, ein einzelner Stein, lapis, saxum. [cf. зипа.]
2. Ка̏меница, f. 1. тако се зову многа села, као н. п. Каменица у Сријему, у Јадру, у Кључу (код Кладова, гдје данас нема ни једнога Србина, него Власи). 2. ријека у Рудничкој нахији. 3.  [каменица] примор.) die Auster, ostrea [L.]. cf. ободница. 4. примор.) (у камену ископано или само од себе издубено као суд какав. У Задру се тако зове житна мјера од камена која се не носи, него стоји на мјесту гдје се жито продаје. 5. каменица рече се и за вјештицу кад јој се право име не ће да спомене, и ваља да се мисли као да би се окаменила.

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. Каменица, е ж. и. с. у срезу гиланском. У ДК. 1764 год. забележено је: Село Каменица. — У В. 2 Ка̏меница ж. 1) као име многих села, али ово није споменуто.
2. ка̏меница, е ж. еуфим. израз место змија. — У В. то значи о̀каменица ж. Иначе исп. у В. ка̏меница 5) и исто тако ка̏мења̑к 2). Исп. дуга̑чка.

Речник дубровачког говора

ка̏меница ж 1. врста морских шкољкаша, острига.У̀ Ма̄ло̄му Сто̀ну и̏ма̄ ве̏лико̄ узга́јалӣште ка̏менӣца̄. 2. камен издубен као корито (може и бетонски суд) из којега се храни свиња.Иза̀ куће̄ сто̀јӣ ве̏лика̄ ка̏меница за пра́ца.