кра̏јина, f.1.die Grenze, finis, cf.[vide]међа[1]: Којино је био десно крило | Ц’јеле Босне и њене крајине.2.Крајина Неготинскаједан комад земље између Тимока, Дунава, Кључа и Поречкијех плинина. У Крајини (онуда људи не кажу Крајина Неготинска, него само Крајина: јер они и не чују да има Крајина и у Босни, као ни Бошњаци што не чују за ову Крајину) има око педесет села, али нијесу сва Српска, него има и Влашкијех. Србљи у Крајини говоре: зајац, оцат, жељезо, грнац, дрее (хаљине), грајати (мјесто говорити), кожина (мјесто кожа), ни мјесто нам, н. п. да ни си ти жив, господару (мјесто да си нам жив) и т. д. У Крајини је варош (и мали градић, што је зидао Пасманџија) Неготин (два сахата од Дунава и од Тимока), старе зидине Праово (на Дунаву), извор Царичина (од прилике сахат и по од Дунава, и мало мање од Неготина), ријека Замна, мала варошица (са старим зидинама) Брза паланка (на Дунаву, на међи Крајине и Кључа), и два намастира: Вратна и Букова (Букова је мали намастирић баш код Неготина). Од Царичине до Праова налазе се прокопи испод земље, куда је некад вођена вода на Праово; људи онуда приповиједају, да су до скора налазили и чункове од олова и растапали на танета пушчана. Ниже Царичине имају зидине од некакве старе цркве: онуда људи приповиједају да је ондје погинуо Краљевић Марко (кад су се Турци били с Власима), и да му је она црква била начињена на гробу. Од југозападне стране међи Крајина с Кључем (Кладовском нахијом). У Кључу има око тридесет села али данас нема ни једнога Српског, него су све Влашка, а имена села сва су Српска, н. п. Грабовица, Каменица, Врбица, Остров гол и т. д. У Кључу је варош и мали градић Кладово на Дунаву; с горњу страну Кладова знаду се до воде некакве старе зидине, а ниже Кладова (око по сахата далеко) знаду се на суху (особито из Влашке стране) зидине од Трајанова моста, о којему људи онуда још приповиједају којешта. Обадвије су ове кнежине биле султанијине, и за то су некако од старине остале те у њима нијесу судили Турци, него Српски кнезови (приповиједа се да су такови ферман од цара имали да не смије Турчин с поткованим коњем наступити на ту земљу). Крајински је кнез сједио у Неготину, а од Кључа у Кладову (нигдје у Србији, ни у Босни, ни у Херцеговини под владом Турском нијесу кнезовали варошани сељацима, до ту). Крајински је кнез бивао од кољена Карапанџића, а од Кључа се мијењао често. Ти су кнезови купили порезе и остале данке, па су новце (колико је било одређено да се даје султанији) давали бегу, који је долазио из Цариграда и сједио у Кладову, а бег је слао у Цариград. 3.Крајина у Босни на Хрватској граници, Türkisch-Kroatien. 4.у БоциНовска Крајина. 5.der Krieg, bellum [vide1рат]: Ој крајино! крвава аљино! | Крвав био, ко те завргао.
Речник косовско-метохиског дијалекта
Крајина ж.и.У ДК. забележено у Призрену 1766 год.:Ѡ҃ц Павл, мати Краина. — У В. овог значења нема код речи кра̏јина ж., тако исто и у RJA.