Српски рјечник

ри̑ф, ри́фа, m. војв.) die Elle, ulna, cubitus. [vide лакат 2]. cf. аршин.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ри̏ф, а м. старинска мера за дужину. У ЕЧ., VII, 330: On rif šarab (тј. 10 рифова вина, из чега би излазило да је у Турској некад риф био и мера за течности). Нгр. τό ρίφι лакат, аршин.У В. ри̑ф, ри́фа.