РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

1. ле̑п, m. (ист.) vide лијеп.
2. ле̑п, ле́па, ле́по (ле̑пи̑, па̑, по̑adv. лепо, comp. ле̏пши̑) (ист.) vide лијеп.

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. ле̑п, а, о прид.: На̏јле̑по је тако̑ БМ.
2. ле̑п, а м. блато, малтер, најчешће блато измешано са плевом којим се лепи, маже: Oпа̏o му ле̑п. — У В. 1 ле̑п м. , у RJA. 2. lȉjep м., с.