Српски рјечник

мѝра̑з,* мира́за, m. die Erbschaft, hereditas: остало му од мираза. [vide женинство]. cf. прћија.

Речник косовско-метохиског дијалекта

мира̑з, а м. прћија, наслеђе. Арап. miraѳ им. оно што остане од иметка каквог покојника.У В. и у RJA. mìrȃz м.