Српски рјечник

1. мѝшина, f. (зап.) vide мјешина.
2. ми̏шина, f. Паштр.) некаква трава у које је бијел цвијет као прстенак, Art Pflanze, herba quaedam.

Речник косовско-метохиског дијалекта

миши̏на, е ж. 1. мех у коме се носи ракија, вино, катран: Пре̑ смо купова̏ли ви̑но од ора̑вчана на миши̏не.По̏дримци би пре донесува̏ли ви̑но и раки̏ју у миши̏не.Реч је постала од перс. miš овча кожа. Тур. mešin им. мех од овчије или друге штављене коже.У В. 1., мѝшина ж., у RJA. mȉjeh, mȉjeha м., е., b).