1. мр̑к, m. das Begatten der Schafe, coitus ovium.
2. мр̏к,
а,
о adj. (
мр̀ки̑,
ка̑,
ко̑,
comp мр̏чи̑)
schwarz, ater. vide црн, cf. вран. Човјек мрка погледа, т. ј. страшан. мр̏к, -а, -о — црн, таман. — Носе мрко одијело, коретни су. На њој мрка котула.