на̏полица, f.1.кад се коме да што да ради на пола, н. п. каку земљу или каку стоку (да главно остаје ономе чије је, а добитак на полак), ein Geschaft (Vertrag) zur Hälfte, opus dimidiatum. 2.die Halbfrucht, жито у којему има пола ражи, а пола шенице. [videсуражица]. cf.половница, сур̈жица.
Речник косовско-метохиског дијалекта
на̏полица, е ж.: У̏зео њи̏ву на на̏полицу. — У В.на̏полица ж.