Српски рјечник

на̑ј 1. vide [2] на̑: дај нај. 2. am (um den Superlativ zu bilden): најбољи, am besten, der Beste, maxime, super omnes: Нај острагу Крла капетане.

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. на̑ј, на̑ђем свр. наћи. Овај облик је забележен у БП.
2. на̏ј има значење 2. л. јед. зап. нач. Каже се кад се нуди, на супрот дај, кад се тражи. Исп. на̏: На̏ј ти, Пе̏тре, ово̑Да̏ј — на̏ј, да̏јна̏ј, па до̏кле ћу ја тако̑?Кад је више чељади којој се говори, ова реч узима облик на̏јте.У В. и у RJA. 4 nȃ j узв.
3. на̏ј речица за грађење суперлат. код придева и прилога: На̏ј млађија на̏ј шерија. Расн. (нп). — То̑ ми је нај старе̑ј син, нај старе̏је де̑те.За нај старе̏јега си̑на. Пећ.На̏ј средњија гово̏рила: ја би сре̏бро на̏ј фолела. Расн. (нп). — На̏ј ка̏љавога (ак. јед.). БМ.Ком ти је на̏ј ми̏ло здра̏ви то̏ме. Расн.На̏ј ле̑по је тако̑ БМ.Ка̑жу на̏ј ја̑к чо̏век кад је̑ ме̑со. Буг. — Деца често говоре: Моје дими̏је су на̑ј на̏ј ле̑пе.Чују се и овакви примери: На̏ј ми је мука да про̑ђем преко оно̏га бре̑га.На̏ј ми је ле̑по ово̑ јасть̏ча.У RJA. 3. nȃj, a).