нѝшан [лишан], [*] m. [cf.ликшан] 1.das Ziel, scopus: бити нишан, и у нишан; Ђеца бију нишан око цркве. 2.доњи и горњи, das Ziel an der Flinte, Korn, bulla. cf. cf.сјењај; очник, пуце[3], [очаник]
Речник косовско-метохиског дијалекта
ниша̑н, ниша̑на м. од перс.nišan им.знак, траг; данга, ожиљак; мета, предмет или белега у што се гађа стрелом, пушком,
топом; гајка, мушица на пушци; обележје
девојачко; орден: Га̑ђају ниша̑н. — Уби̏јо ниша̑н. — Ро̄си̏не ће̑рке пра̏тили ниша̑н. — Доби̏јо од ца̏ра ниша̑н. — Наре̄ди̏јо ниша̑не. — У̏зели ме на ниша̑н. — На̑м ниша̑н му се не зна̑(т. ј. нема ни трага ни гласа). — У В.нѝшан м. , у RJA. 1. nìšan, nìšana м.
Речник говора јужне Србије
ниша́н м(перс.)(тур.nişan - знак)дар који девојци донесу просци; дар који се даје на веридби.„Дадо́мо ниша́н, би́дна рабо́та”(Прешево).
Речник говора Прошћења
ни́шан, -а, м. — 1.биљега, знак у који се пуца. — Пуцају пушке, гађају чобани нишан.2.нишанска справа на оружју. — Не заборавн лодигнути гајку на нишану.