пу̏це, цета (пу̏ца) n. (pl.пу̏ца, gen.пу̏та̑ца̑) 1.н. п. виново, eine Weinbeere, acinus. 2.der Knopf, globulus (fibulatorius). [cf.дугме]. 3.горњи нишан на пушци, Korn, bulla, cf.нишан[2]Ја не виђу пуце џевердару.
Речник косовско-метохиског дијалекта
пу̏це, пу̏цета м. (Пећ.), пу̏ца м. мн.1.дугме: Приши̑ ми пу̏ца на та̏слице. — 2.за једро здраво дете или нешто младо каже се: Кај пу̏це. — У ДК. 1765 год. у с. Бариљеву:Писа Младен в҃ пꙋца ꙋс.(опшој)
Санди. — У В.пу̏це, цета.
Речник говора Прошћења
пу̏це, пу̏цета, с. — дугме. — Спучи пуце под грло.