но̀сац, сца, m.1.die Mündung, z. B. an der Kanne, orificium. [cf.сисак1]. 2.Träger, portator [videносилац]: Ловац да свагда улови, не би се звао ловац, већ носац.
Речник косовско-метохиског дијалекта
но̏сац, но̏сца м.дем. одно̑с, али се у том значењу не употребљава, него значи онај сисак на судовима одакле се пије, на пр. на ибрику: Искр̏шила гу но̏сац. — Но̏сац од ибри̏чета. — У В. и у RJA.2nòsac, nòsca м., b., a).
Речник говора Прошћења
но̏сац, но̏сца, м. — одбојник на бурилу, одбија воду да се не разлива по горњем дну, кад се вода изасипа.