Српски рјечник

ну̏! interj. додају Хердеговци у говору код гдјекојијех ријечи, н. п. Ну јадан човјече! Ну тако ти Бога! Да ну гледај те ми то учини; да ну ну ходи! cf. [2] но.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ну̏ речица по смислу као де, која се додаје уз друге речи: О, Спа̑со, ну о̏ди. БП.Рекао бих да се налази највише у оном крају овог говора, где се он меша са јужним наречјем. — У В. и у RJA. узв. и св.
Ну̏ и Ну̏а м. арн. и. Биће преко арап. Nuh и одговара библиском имену Ноје. Из једног фермана с почетка реби ул ахара 1047 (тј. 23-VШ-1637) год. види да се један херцеговачки мутесариф, бивши румелиски беглер бег, звао Nuh paša.У В. н., у RJA. исп. Nuhići м. мн. име једној махали у Босни, у округу тузланском.

Речник дубровачког говора

ну̏ узв. дедер.Ну̏ ходи, да̀ видӣн ка̏ко ти сто̀јӣ та̑ ма̀храмица!