Српски рјечник

о̏права, f. 1. die Zurechtrichtung, correctio. 2. Bereitung, Fertigrichtung, paratio. 3. die schriftliche Erlaubniß der Obrigkeit, jus scriptum faciendi aliquid: извадио оправу да понови намастир. cf. [vide] исправа. 4. [vide такум].

Речник косовско-метохиског дијалекта

ȍправа, е ж. исправа, упут: Узе̑ једну ȍправу. БМ.У В. и у RJA. ȍprava ж.