та̏кум,* m.das Geschirr, Geräth, armamenta, cf.оправа[4], [серсан, тимар2]; [пусат2] , н. п. такум коњски, т. ј. оправа (седло, узда и остало); дао му коња под свим такумом, т. ј. под свом оправом.
Речник говора Прошћења
та̀кум, -а, м. — прибор, опрема. — Набавио сам пушачки такум.