о̀сопштина, f.(у Фрушкој горипо манастирима)оно што калуђер који има само своје осим манастирскога, н. п. виноград или кошнице. Отприје су многи калуђери имали осопштине, али је то укинуто под митрополитом Ненадовићем, и само је остало допуштено калуђеру имати своје салате или каквога другога поврћа. cf.особина, прћија[2].