- Расковник: речничка платформа

по̏дина, f. 1. die Fläche des Heuschobers, dessen Spitze verfüttert worden, quasi tabulatum metae foeni. 2. (у Барањи) простирач (од какве кровине или сјенине), што се на земљу меће н. п. под кладњу или под сијено, die Unterlage, der Boden, basis. 3. [vide под 1].

по̏дина, е ж. по постању детер. и аугм. од по̑д, али се то значење сад не осећа. — 1. угажена и испрљана сточна храна, слама, сено у штали или на дну пласта, камаре и због тога од мале вредности, јер то стока нерадо једе: А. И̏мате ли још сено? — Б. Оста̏ло ни још ле̑чка, ама по̏дина. — 2. фиг. неурађен, рђаво урађен, забатаљен посао: Та рабо̏та ни о̏стаде по̏дина. — У В. по̏дина ж. У RJA. исто зна чење има реч ȍdina ж.

по̏дина, -е̄, ж. — начето, развршено сијено. — Притисни подину да вјетар не понесе сијено.

Српски рјечник

Речник косовско-метохиског дијалекта

Речник говора Прошћења