Српски рјечник

по̏кло̑н, m. 1. das Geschenk, donum [vide дар 1]: Поклону се у очи не гледа (Поклоњеној се кобили у зубе не гледа). [cf. јабука 4]. 2. die Verbeugung, inclinatio: вала брате, поклон имамо; поздрав и поклон; поклон до црне земље; Обрни се, поклони се, | Поклон домаћину.