да̑р, m. (pl.да̑ри, да̏рови, даро́ва̑) 1.die Gabe, donum. cf.поклон [1дарив, дарило, приказ, приказа, армагани, ормаган], пешкеш, [принос1].Између дара и поклона у нас је та разлика што се дар највише даје као од милости, и за то онај који га даје изгледа уздарје. 2.понајвишеpl. дари и дарови, Geschenke mit welchen die Braut Hochzeitsgäste beschenkt, dona nuptialia [cf.чеиз]: мајка спрема кћери дарове; дјевојка спрема дарове.
Речник косовско-метохиског дијалекта
да̑р, а м.поред обичног значења поклон, најчешће оно што девојка понесе од хаљина, рубља и осталога у младожењин дом заједно са поклонима намењеним родбини младожењиној: Кака̑в гу је да̑р? — Дево̏јачки да̑р. — Kа̏ки су гy да̏рови. — У В.да̑р м. , у RJA. 1. dȃr м. b., g), аа), bb).