по̏јата, f.(по Херц.)1.der Stall, stabulum. [cf.кошара]. 2.гдје сијено и слама стоји. [cf.шупа]. 3.die Kammer, conclave [videклијет1]: Да од њега бијел двор мирише, | И појата ђе Омер-бег спава.
Речник косовско-метохиског дијалекта
поја̏та, е ж.наслон где се на селу затвара ноћу стока: Ла̏ју пци̏ око поја̏те, ви̏дите, де̏цо, шта̏ је то. — У ЕЧ., VII, 159:Pojata evleridir(куће су типа као појате). — У В.по̏јата ж., 1).