при́лика, f.1.Gleichen, ejusdem sortis [cf.слика1]: није то његова прилика, nicht seines Gleichen (alt und jung), paßt nicht zu ihm; Нашла слика прилику.2.Bild, imago(у цркви). cf.[1]лик[1], слика[2]. 3.Zeichen, signum, omen: Прву свеци вргоше прилику: | Гром загрми на светога Саву. 4.по свој прилици, allem Anscheine nach [cf.2радо2, алалем]; није прилике да ће он то учинити, Aussicht. 5.на прилику, zum Beispiel, exempli causa. [videпримјер].
Речник косовско-метохиског дијалекта
прӣли̏ка, е ж.а)Да ми је не̏што да на̑ђем тако̑ на прӣли̏ку(т. ј. да није много скупо, а да буде прилично лепо). — б)Ни̏је прӣли̏ка да ће до̑ћ(т.ј. нема изгледа, мало је вероватно). — в)Тако̑ су о̏ни сва̏кад без прӣли̏ке(т.ј. неприлични). — г)На прӣли̏ку(од прилике, тако да није ни млого ни мало). — Кај на прӣли̏ку да ре̏кнемо ово̑ ти. — Сли̏ка и прӣли̏ка. — Да се̏днеш, ама да на̑ђеш према себе прӣли̏ку, а не сас непрӣли̏ку. — У В.при́ликаж.
Речник дубровачког говора
при́лика жред, нешто што је како треба. – Је ли то̑ при́лика она̀ко̄ ви́кат и ка́рат се с о̀цем?